Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije organizovali su okrugli sto sa temom „Kako sačuvati podatke na savremenim medijima?” 30. marta 2010. godine u 11 h, u Privrednoj komori Srbije (Resavska 13–15, sala 7). Izlaganja i diskusije o problematici čuvanja i migriranja podataka sa različitih medija bile su obuhvaćene sledećim temama:
– Tehnološke karakteristike savremenih medija,
– Rok trajanja i bezbednost zapisa na pojedinim medijima: mikrofilmu, magnetskom, CD i DVD,
– Izbor zapisa (analogni ili digitalni) u zavisnosti od vrste podataka,
– Konverzija zapisa sa jednog na drugi medij,
– Mikrofilm kao nosilac pasivnih podataka koji se dugoročno ili trajno čuvaju,
– Regulisanje trajnosti i tajnosti podataka u sistemima za upravljanje podacima,
– Mikrofilmski centar danas,
– Rešenja iz Nacrta zakona o arhivskoj građi,
– Propisivanje standardnih mera zaštite,
– Čuvanje kopija retkih knjiga, karata i sl.,
– Sigurnost rezervnih kopija na savremenim storidžima,
– Ekonomičnost savremenih medija,
– Iskustva drugih zemalja.
Tokom uvodne reči, gospodin Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, istakao je da je dosadašnji način „bekapovanja” podataka na savremenim medijima (magnetski, optički, i dr.) nizom primera u svetu pokazao određene manjkavosti koje se tiču trajnosti tih medija. Uz osvrt na trajnost mikrofilma kao proverenog medija, gospodin Nikola Marković je naglasio da je cilj ove tribine da se utvrdi kakvo je trenutno stanje u našim arhivima što se tiče načina arhiviranja i mera bezbednosti koje se sprovode u cilju zaštite.
Nakon gospodina Nikole Markovića reč je uzela gospođa Mirjana Cvekić koja slovi za doajena u oblasti informatike i mikrografije, osvrnuvši se na „aktuelni” nacrt Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj službi, kao i na termin pasivne, odnosno sigurnosne arhive, te na važnost, načine i uslove njihovog čuvanja. Sadržajnim i efektnim izlaganjem, gospođa Cvekić je istakla potrebu za čuvanjem zapisa u analognom obliku. Navela je nekoliko primera odluka zapadnih zemalja (Nemačka, SAD, i dr.) da se analogni zapisi, čiji je rok čuvanja 20 godina, čuvaju na mikrofilmu i da baš mikrofilm bude „primarni“ nosilac zapisa. Ovakve odluke opravdaju se kroz proverenu trajnost, nepromenljivost i nisku cenu ovog medija. Takođe je istakla da su današnji sistemi za mikrofilmovanje koji se zasnivaju na mikrofilmovanju digitalizovanih dokumenata znatno moderniji i brži.
Na okruglom stolu je naglašen i glavni problem informatičkog obrazovanja našeg društva – u školama se ne uči o mikrofilmu i mikrofilmovanju, uprkos neospornoj potrebi da administrator jednog sistema mora poznavati vrste i prednosti postojećih medija na kojima se skladište zapisi.
Stav preduzeća Mikrofilm sistem u vezi sa temama okruglog stola je vrlo jasan i poznat široj javnosti promovisanjem na stručnim skupovima. Preduzeće Mikrofilm sistem čvrsto stoji na stanovištu da je mikrofilm „provereni“ medij i svakako neminovnost kako za pasivnu, tako i za aktivnu dokumentaciju, pogotovu ako se uzme u obzir njegova trajnost od 500 godina koju garantuju renomirani proizvođači. Tome u prilog govori i činjenica da prvi snimljeni mikrofilm ima sada preko 100 godina, a da je daleko od kvaliteta sadašnjeg (srebrohalogenidnog) mikrofilma. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da se nakon procesa mikrofilmovanja dokumentacije arhivski prostor oslobađa i do 90%. Sledeći razlog mikrofilmovanju je svakako izuzetno niska cena samog procesa, postignuta primenom relativno nove tehnologije mikrofilmovanja digitalizovanih dokumenata, kao i brzina mikrofilmovanja koja dostiže i do 400 dokumenata u minuti.
Osnove sistema za upravljanje dokumentima su, između ostalog, digitalizacija, upravljanje dokumentima i upravljanje radnim tokom. Preduzeće Mikrofilm sistem smatra da ukoliko već vršite digitalizaciju potrebne pasive i/ili aktive radi importa u sistem za upravljanje dokumentima, svakako neće biti problem da istu i mikrofilmujete u veoma kratkom roku. Ukoliko vam trajnost nije glavni razlog za mikrofilmovanje, svakako bi trebalo da razmislite o mogućnosti koju pruža digitalizacija mikrofilma – dokumenta se mogu prevesti i/ili vratiti u digitalni oblik vrlo brzo.
Stoga, zaključci preduzeća Mikrofilm sistem povodom tema okruglog stola glase:
– Na osnovu SRPS ISO 15489 standarda definiše se arhitektura sistema za upravljanje dokumentima,
– Postojećom zakonskom regulativom, iako nepotpunom, dobija se mogućnost korišćenja elektronskog i
digitalizovanog dokumenta kao pravno validnog (uz primenu kvalifikovanog elelektronskog potpisa),
– Mikrofilmovanjem elektronskog i digitalizovanog dokumenta postiže se trajnost, nepromenljivost, uštede u
prostoru i siguran backup dokumenata.
Ostali učesnici tribine:
Aleksandar Radoš (Arhiv Srbije), Nikola Grujičić (RRC), Drago Samardžić (Coming computer enginering), Tamara Butigan (Narodna biblioteka Srbije), Mirko Marković (Biblioteka Đorđe Jovanović), Zvonko Dujić (samostalni konsultant), Branko Poštić (samostani konsultant), Dušan Basić (samostalni konsultant), dr Zoran Ognjanović, Maja Zavernik (Udruženje korisnika arhivskih tehnologija Arhiv info) i Dejan Anđelić (Mikrofilm sistem).
| 
