Istorijat mikrofilma
Šta je mikrofilm
Zašto mikrofilm
Film ili sken
Iako tretirane kao novitet do 1920. godine, mikroforme su izumljene mnogo ranije. Prve eksperimente u oblasti mikrofotografije uspešno je izveo poznati engleski naučnik John Benjamin Dancer, poznat kao „otac mikrofotografije” još 1839. godine. Već 1853. godine mikrofotografije su se kao slajdovi mogli pregledavati pomoću mikroskopa. Koristeći tehniku Johna Benjamina Dancera, francuskom optičaru, Rene Dagronu odobren je prvi patent za mikrofilm 1859. godine. Dagron je prvi počeo sa komecijalnom upotrebom mikrofotografija. Za vreme francusko-pruskog rata, Rene Dagron je pokazao praktičnu upotrebu mikroformi kada su golubove pismonoše koristili za prenošenje mikrofilmovanih poruka preko nemačkih linija u opkoljeni grad Paris.
Prvu praktičnu upotrebu komercijalnog mikrofilma razvio je njujorški bankar, George McCarthy 1920-ih godina. McCarthy je 1925. godine pustio u opticaj njegov patent “ Checkograph machine ”, konstruisanu da pravi trajne filmske kopije svih bankarskih dokumenata. U toku 1928. godine Estman Kodak je kupio Mekartijev izum i počeo prodaju pod imenom Kodak's Recordak Division.
Sa usavršenom 35 mm mikrofilm kamerom, Recordak se 1935. godine proširio i počeo filmovanje i izdavanje New York Times-a na mikrofilmu. Dva značajna događaja 1938. godine ubrzala su upotrebu mikrofilma za arhivsko čuvanje u američkim bibliotekama i institucijama. Rapidno pogoršanje originalnog novinskog papira i brojne poteškoće u skladištenju i upotrebi novina, naterale su Harvardsku univerzitetsku biblioteku da započne sa novim projektom za novinska izdanja. Danas se ovaj projekat uspešno nastavlja i original mikroformi se skladišti u Centru za Istraživačke studije u Čikagu. Iste godine Eugene Power je osnovao University Microfilms, INC.('UMI').
Za vreme II svetskog rata mikrofotografija se intenzivno koristila za špijunažu i regularnu vojnu poštu. Rat je sa sobom doneo realnu pretnju od uništavanja zapisa civilizacije. Izvršeno je mikrofilmovanje svih važnih zapisa, dokumenata, arhiva i zbirki. Pred kraj rata i neposredno tokom posleratnih godina, užurbano se radilo na mikrofilmovanju dokumenata od strane okupiranih nacija.
Nakon II svetskog rata, smatralo se da su mikrooblici kao sredstvo zaštite materijala upravo pogodni za aktivne informativne sisteme. Bilo je predviđeno da bibloteke iskoriste mikrooblike kao sigurnosni medij za aktivne informativne izvore. Povećano finansiranje i poboljšana tehnologija kasnih 50-ih i 60-ih godina ohrabrile su akademske i istraživačke biblioteke da nastave da šire aktivnosti u oblasti mikrografije.
Tokom 70-ih godina „eksplozija informacija” prisilila je biblioteke, institucije i njihove korisnike na mikrooblike kao alternativu za glomazne i skupe štamparske materijale. Poboljšani čitači-štampači mikrooblika napravili su ovaj izbor uštede novca mnogo prihvatljivijim.
Kodak predstavlja mikrofilm baziran na poliesteru, koji ubrzo postaje novi standard. Stari “Kodak Safety Film”, napravljen na bazi acetata doživeo je veliku nezgodu obzirom da acetat vremenom prelazi u acetat kiselinu, što je poznato kao vinski sindrom . Ovaj proces traje decenijama, pa je prolazio nezapaženo dok neke ranije kolekcije nisu počele da se osećaju na salatu. Trajnost „originala” na mikrofilmu je standard za većinu biblioteka gde je čuvanje i korišćenje ovih dobara glavni zadatak. Za građu čija trajnost nije glavni prioritet koristila se KOM ( computer output microform ) metoda. Ova metoda direktno proizvedenog mikrooblika sa kompjutera koristila se najviše u poslovanju finansijskih institucija.
Razvojem tehnologije tokom 90-ih godina, mikrooblik je našao svoju primenu u okviru savremenih informacionih sistema. Renomirani proizvođači mikrografske opreme izbacili su na tržište „brze” skenere mikrooblika. Na ovaj način mikrooblik i dalje zadržava svojstvo „sigurnosnog medija”, a korisniku je omogućen pristup dokumentu preko računara. Primenom ove metode, filmovane arhive biblioteka, novinskih kuća i institucija postaju „dostupne” širem sloju korisnika putem interneta.
Kraći odgovor...
Mikrofilm
Film na kome je izvršeno fotografsko snimanje na smanjenoj skali za štampane ili druge grafičke materijale.
Duži odgovor...
Mikrofilmovanje ili mikrofotografija se sastoji u smanjenju slika do toliko malih veličina da se ne mogu čitati bez optičkih pomagala. Ova zadivljujuća fotografska kompresija često rezultira sa 99% uštede prostora. Usluga mikrofilmovanja je jedna od najčešće korišćenih metoda i svakodnevna je praksa u modernoj nauci reprografije.
Oštećenja na delovima knjiga, časopisa i novina nastala usled lošeg kvaliteta papira i štampe, dovela su do izuzetnog porasta mikrofilmovanja u svetu.
„Vreme i nepredviđene okolnosti izazivaju svakodnevno uništavanje na originalima (vrednim istorijskim i državnim papirima) deponovanim u našim javnim ustanovama. Poslednji rat je uništio vekovni rad u ovim poslovima. Gubitak se ne može nadoknaditi ali dozvolite nam da sačuvamo ono što je ostalo; ne u podrumima i iza brava koje ih ograđuju od očiju javnosti predajući ih prošlom vremenu, već tako što ćemo umnožiti kopije i smestiti ih van domašaja nezgoda. ”
Thomas Jefferson, 18. februar 1791.
Vrste mikrofilma
Srebro halogenidni film
Srebro halogenidni film je sličan tradicionalnom fotografskom filmu koji koristi srebrnu emulziju na bazi poliestera. Koristi u kameri da bi se napravio original filma. Srebro halogenidni film je najosetljiviji na svetlost od svih korišćenih filmova, stoga on može da snimi veću varijaciju gustine (zbijenosti) i kontrasta prisutnih u originalnom materijalu. Srebro halogenidni film je jedini film koji se smatra arhivskim. Pravilnom upotrebom, uskladišteni srebro halogenidni film ima životni vek (Life Expectancy-LE) od 500 godina. Srebro halogenidni film daje najvišu rezoluciju, i jeste izbor vrhunske dugovečnosti i kvaliteta.
Postoje dva tipa srebro halogenidnog filma:
Polarity Reversing – proizvodi pozitiv slike.
Direct Duplicating – proizvodi negativ slike.
Vesicular film
Vesicular film je tako nazvan zato što je slika zapravo napravljena od malenih mehura ili ”vesicles” unutar samog filma. Vesicular film je postao popularan ne samo zbog sposobnosti okretanja slike, već i zato što njime takođe može da se rukuje na dnevnoj svetlosti i obrađuje se koristeći suv termalni postupak. Slika koju pruža je uporediva sa srebrom kada je projektovana na čitač ekrana za mikrofilm proizveden prema ANSI/AIM/RLG standardima. Proizvodnja Vesicular filma košta manje, dakle i cena je manja kada ga korisnici kupuju.
Ključne tačke kod Vesicular filma:
Image reversing – proizvodi pozitiv filma.
Može biti manipulisan na dnevnoj svetlosti.
Diazo film za kopiranje
Diazo film se koristi za kopiranje originalnog srebro halogenidnog filma. U praksi, original mikrofilma se čuva dislocirano od radne kopije mikrofilma. Treba napomenuti da Diazo kopija ima znatno kraći rok trajanja zbog osetljivosti na svakodnevni izvor svetlosti.
Zašto mikrofilm treba posmatrati kao sredstvo skladištenja? Kako stoji stvar sa digitalnom slikom? Mikrofilm je sigurno stara tehnologija kojoj je prošao vek upotrebe?
Mislite kao papir, koji je star preko 2000 godina, a mi ga i pored toga i dalje koristimo?
Iako je mikrofilm u opticaju već duže od 70 godina, činjenica da se još uvek intenzivno koristi ukazuje na proizvod koji konstantno radi prekovremeno.
Mikrofilm je analogna tehnologija tako da:
bez obzira kako se tehnologija bude menjala u narednih 500 godina, Vi ćete uvek biti u mogućnosti da
skeniranjem implementirate mikrofilm u neki od digitalnih sistema;
omogućava uštedu prostora za 99%;
predstavlja jeftin i efikasan način osiguranja kako bi vaša istorija bila sačuvana i pristupačna.
Mikrofilm je zakonski priznat kao dokaz na sudu – zapravo je testiran precedentnim pravom. U mnogim zemljama širom sveta mikrofilm je pored papirnog dokumenta, jedino zakonski priznato arhivsko sredstvo. Trenutno u Americi preko 43 države insistiraju da mandatni javni zapisi stari više od 10 godina moraju imati najmanje jednu kopiju skladištenu u analognom formatu, tj. papiru ili mikrofilmu.
Skenirani mikrofilm bez sumnje dozvoljava brz digitalan pristup vašim mikrofilmskim zapisima. Jednom skeniran, dokument ostaje u mikrofilm formatu za dug period čuvanja, a informacija je sa mikrofilma puštena u „digitalnu arenu ” .
Da li znate koliko dugo će trajati digitalna tehnologija koju koristite danas? Ne, niko ne zna. Obzirom da CD mediji nisu tako dugo u upotrebi, niko sa sigurnošću ne može da potvrdi njihov predviđeni rok upotrebe (od 10 do 100 godina). Da li ste znali da ultra ljubičasto svetlo i oksidacija mogu promeniti optička svojstva i oslabiti mogućnost čitanja diska? Međutim, ovo je samo vrh ledenog brega. Pravi problem sa digitalnom tehnologijom jeste zastarelost. Mnogo pre nego što disk sam po sebi postane nečitljiv, CD-ROM će (kao tekući digitalni medij) biti zamenjen novim medijom. Kako ćete čitati stari CD-ROM za deset godina, kada hardware koji sada imate bude ukinut? Iako ovog momenta izgleda kao da će DVD biti sledeća tehnologija, već se radi na njegovoj zameni. Da li se iko seća diska od 5 1/2 inča, a kamoli starijeg flopija od 8 inča? Ova sredstva stara 25 godina, sada su nepristupačna. Sa mikrofilmom, vaši zapisi su bezbedni, pristupačni i veoma otporni na zastarelost.
Uvođenjem novih tehnologija, postavlja se pitanje koliko će lako biti premeštanje starih informacija na novu tehnologiju. Ako se vaše informacije nalaze na mikrofilmu, a tehnologija se promeni, skeniranjem mikrofilma u bilo koju novu digitalnu tehnologiju izbegavate mogućnost gubitka informacija.
Dugoročno čuvanje i pristup traženoj informaciji imaju primat u svetu informatike u prvom kvartalu 21. veka. Mikrofilm i konverzija elektronske informacije sa mikrofilma je rešenje.
Prema definiciji Kongresne biblioteke budućnost mikrofilma je osigurana, i zato njihovi centri godišnje pohranjuju više miliona dokumenata na mikrofilm.
Upamtite:
Glavni razlog za mikrofilmovanje vaših istorijskih zapisa je njihovo trajno arhiviranje u postojanom, lako pristupačnom formatu koji je identičan prikaz vašeg dokumenta, kao da je originalno proizveden.
Skoro sve institucije i novinske kuće svoju dokumentaciju čuvaju na 16 mm ili 35 mm mikrofilmu. Danas se mnoge od njih pitaju da li bi trebalo nastaviti investiranje u „mikrofilm ” kada je slike moguće direktno pohranjivati na CD, DVD ili hard disk. Odgovor na to pitanje leži u detaljima koji se odnose na: cenu arhiviranja, trajnost medija, tehnološku zastarelost, cenu aparata za pregled i štampu sa mikrofilma, pristupačnost, mogućnost pretrage i kvalitet slike. Druge stvari koje mogu biti faktor su prostorno razmatranje, raspoloživo vreme, korporativno informatičko-tehnološke direktive, i više od toga.
Cena skena/snimka
Većina tekstualnih fajlova već postoji u digitalnom formatu, pa je cena skeniranja naizgled jednaka nuli. Cena arhiviranja i uvođenja u sistem je dodatna cena, i ona je suštinska. Cena adekvatnih software-a, održavanja, hardware-a i podrške je u suštini veća od stvaranja mikrofilma. Cena arhiviranja teksta dostupnog javnosti je dodatna cena. Kako god, ako su software, hardware i website već postavljeni, cena skeniranja je u suštini nula.
Snimanje novinskih izdanja na mikrofilm iznosi oko 5,25 centi po stranici, dok je snimanje poslovne dokumentacije na brzim protočnim kamerama oko 3 centa po dokumentu. Tu je i dodatna cena od 1 do 2 centa za usluge kopiranja mikrofilma, tako da original mikrofilma može biti skladišten na duži vremenski period čuvanja. Mikrofilm skeneri omogućavaju brzo i kvalitetno skeniranje kako poslovne dokumentacije, tako i novinskih izdanja sa mikrofilma. Brzina skeniranja (u zavisnosti od rezolucije i kvaliteta snimka) je od 1 do 3 sekunde po stranici. Cena skeniranja novinskih izdanja sa mikrofilma iznosi od 5 do 10 centi po strani. Dakle, znatno manje košta sveobuhvatno stvaranje mikrofilma i skeniranje mikrofilma da bi se stvorila digitalna slika, nego direktno skeniranje sa papira. Ono što je veoma važno za spoj ove dve metode arhiviranja je prisustvo original mikrofilma koji je načinjen zbog svog dugog roka trajanja. Treba napomenuti da su izbacivanjem ultra brzih papirnih skenera do A3 formata na tržište, renomirani proizvođači (Fujitsu, Canon, Kodak i dr.) drastično umanjili cenu skeniranja poslovne dokumetacije.
PREDNOST: mikrofilm
Trajnost medija
Trajnost digitalnih slika smeštenih na magnetnim medijima, hard disku ili traci je oko 3 do 5 godina. Nakon toga stanje fajlova počinje da se pogoršava. Sistemi koji se oslanjaju na trake kao na sredstvo za dugoročno skladištenje zahtevaju kopiranje podataka na nove trake svakih 3 do 5 godina. Za većinu CD medija rok trajanja je 5 do 10 godina. CD medij se sastoji od slojeva od kojih je jedan reflektujući. Ovaj sloj spada u reaktivne materijale koji vremenom propadaju. Isti životni vek primenjuje se i na DVD. Srebro halogenidni mikrofilm „poslednje generacije ” ima rok trajanja 500 godina (LE 500). Mikrofilmovi izrađeni 80-ih godina imali su rok trajanja 100 godina (LE 100). Loša obrada, nestručno rukovanje, naročito vlažnost i toplota će suštinski skratiti životni vek mikrofilma. Globalno, mikrofilm ima najmanje 25 puta duži rok trajanja od bilo kojeg raspoloživog medija.
PREDNOST: mikrofilm
Tehnološka zastarelost
Da li se sećate „super osmice ” ? Koliko vas je ove godine koristilo 5 1/ 4 in č disketne jedinice i gde naći uređaj koji bi ih čitao? CD mediji su sledeći za otpis. DVD je trenutno u upotrebi. Neki od prvih PC-a su imali 10 MB hard disk i koštali su 8.000 $. Sada su deo istorije. Jedina sigurna stvar oko digitalne tehnologije jeste da će biti brža, jeftinija i korisnija sledeće godine. Mikrofilm tehnologija je sazrela. Postojana na test vremena, sa nama je već preko 100 godina.
PREDNOST: mikrofilm
Cena aparata za pregled mikrofima
Mikrofilm čitači/štampači koštaju od 5.000 do 12.000 €. Problem je što se ne mogu koristiti nizašta drugo. Novi PC sa štampačem, koji ima višestruku upotrebu, možete kupiti za manje od 1.500 €. Mikrofilm čitači/štampači su mehanički uređaji i zahtevaju skupe troškove održavanja. Takođe, u svetu ima hiljadu puta više kompjutera nego mikrofilm čitača/štampača. Bez sumnje, digitalne slike i tekst fajlovi imaju nižu cenu štampe i pregleda.
PREDNOST: digitalne slike/fajlovi
Pristupačnost
Koliko ljudi u vašoj organizaciji ima pristup mikrofilmskoj arhivi? Kako je koristiti u mrežnom okruženju? Digitalne slike i tekst fajlovi generalno imaju neograničenu primenu u preduzećima. Mnoge novinske kuće su sada članovi neke veće intranet organizacije. Fajlovi se mogu lako locirati na mreži, tako da im svako može pristupiti. Ili, ako ne postoji direktan pristup, neko sa pravima pristupa može da pristupi i pošalje e-mail. Više od 3.000 novinskih kuća ima website. Oko 10% ovih kuća nudi javni pristup njihovim elektronskim arhivama ili tekst fajlovima za kratak vremenski period. Javni pristup novinskim mikrofilmovima je generalno ograničen na lokalne javne biblioteke ili državne biblioteke. Traženje na webu iz kuće je lakše nego putovanje do biblioteke. Ukoliko se članak koji vam je potreban nalazi u mikrofilmskoj arhivi neke druge institucije, potrebno je izvršiti međubibliotečku pozajmicu ako institucija koja poseduje uopšte vrši pozajmljivanje.
Kod mikrofilmskih arhiva sa poslovnom dokumentacijom okrenutost ka webu nije opcija. Česti upadi preko mreže i mogućnost zloupotrebe naterale su institucije da se okrenu internom okruženju.
PREDNOST: digitalne slike/fajlovi
Mogućnost pretraživanja
Tekst fajovi ili članci su apsolutno pretraživi. Tehnologija vam omogućava 100% tačnu pretragu. Kod pretrage mikrofilma morate tačno da znate šta tražite, a to vam onda oduzima još vremena. Registar mikrofilmskih rolni vam omogućava pretragu mikrofilma u ukviru: tipa, godine, kategorije dokumenata i raspona snimljenog materijala (od-do). Treba imati na umu da brzim skeniranjem mikrofilma dobijate gomilu digitalizovanih slika koje sada imaju manju mogućnost pretrage od snimaka sa mikrofilma. Potrebno je izvršiti parametrizaciju i indeksiranje skeniranih dokumenata sa mikrofilma radi lakše pretrage. Potpuna pretraga digitalnih dokumenata postiže se primenom OCR ( Optical Character Recognition ) metode. OCR sofware uz pomoć slike kreira tekst fajl. U zavisnosti od kvaliteta skeniranog dokumenta proizvedeni tekst fajl može mnogo da varira u tačnosti. Dokument tretiran OCR metodom je u potpunosti pretraživ, lako ga možete locirati i ponuditi korisniku. U nekim od software-a postoji čak i mogućnost pretrage teksta na slikama.
Naša najveća novinska kuća Politika novine i magazini d.o.o. izradila je temeljnu studiju o tehnološkom unapređenju, čuvanju i korišćenju novinskih dokumenata. Stručnjaci iz ove novinske kuće smatraju da je za starija novinska izdanja jedino pravo rešenje detaljan opis članaka u okviru postojeće kategorizacije. Kvalitetan opis i primena adekvatnih software-a koji funkcionalno mogu da podrže postojeću kategorizaciju novinskih članaka ključni su faktor za brzo računarsko pretraživanje. Optičko prepoznavanje teksta i dalje ostaje kao mogućnost, a ne kao redovan postupak. Korisnik u svakom trenutku može da preuzme dokument i na njemu izvrši ekstrahovanje kako bi dobio „živ tekst”.
PREDNOST: digitalne slike/fajlovi
Kvalitet slike
Tekst fajlovi imaju savršen kvalitet, ali nemaju formu originalnog papira. Skenirane fotografije mogu biti različitog kvaliteta. Mikrofilm ima kvalitet slike od oko 2.000 dpi. Prema specifikacijama Američkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) ovo je dovoljno za dalju obradu filma. Stariji mikrofilmovi nisu istog kvaliteta. Dokument skeniran sa mikrofilma može imati rezoluciju od 200 do 800 dpi. Za referentni okvir, većina web browsera ima prikaz od 72 dpi, a većina laserskih štampača vrši operaciju na 600 dpi.
PREDNOST: mikrofilm
Kratak pregled
Za dugoročno čuvanje, mikrofilm je definitivno standard. Veoma dobro prihvaćen, relativno jeftin, kompaktan i postojan – mikrofilm predstavlja realnu reprodukciju dokumenta. Što se pretrage tiče, tekst fajlovi nemaju konkurenciju. Međutim, glavni nedostatak tekst fajlova jeste format i kompletnost originalnog dokumenta. Praksa pokazuje da je idealna solucija kombinacija ove dve tehnologije. Dakle: stvoriti i čuvati arhivski mikrofilm, skenirati, parametrizovati, indeksirati ga i OCR-ovati digitalnu sliku ukoliko za to postoje uslovi. Digitalne slike i tekst fajlovi mogu biti čuvani na CD, DVD ili bilo kom budućem mediju. Pristup i pregled traženog dokumenta možete izvršiti preko lokalne oblasne mreže, intraneta ili interneta, sa posedovanjem obezbeđenog originalnog mikrofilma uskladištenog na period od 500 godina.
Znači ukupna cena za ovu soluciju je:
za novinsku dokumentaciju od 12 do 15 centi po stranici;
za poslovnu dokumentaciju od 5 do 7 centi po dokumentu.
